Шта је Clipsy без хејта?
Риспект за све што јеси. Само за хејт нема риспекта.
Clipsy види злостављање на нету (cyberbullying) као један од највећих изазова с којима се млади данас суочавају. Зато се заједно боримо против злостављања и креирамо сигурнији интернет за све. Уз Clipsy ћеш бити дио заједнице која промовише поштовање, толеранцију и подршку.
Уз Clipsy без хејта сазнај шта је злостављање на нету и како да га ријешиш.
Шта је злостављање или малтретирање на нету (cyberbullying)?
Сајбер малтретирање је облик малтретирања који се дешава кориштењем дигиталних технологија, као што су друштвени медији, текстуалне поруке или емаил. Укључује употребу електронске комуникације за стално застрашивање, узнемиравање или пријетњу некоме, често са намјером да се нанесе емоционална или психичка повреда.
Који су најчешћи облици злостављања на нету?
Најчешћи облици малтретирања путем интернета су:
- Узнемиравање (harassment) – узастопно слање порука или објављивање коментара са намјером да изазову узнемиреност, страх или понижење код особе коју циљају (мети или жртви). На примјер, слање пријетећих или сексуално експлицитних порука или објављивање понижавајућих коментара на друштвеним мрежама.
- Троловање (trolling) – намјерно постављање провокативних или уврједљивих порука на мрежи са намјером да изазове проблеме или негативне реакције. На примјер, давање запаљивих коментара на форуму за дискусију или посту на друштвеним мрежама.
- Флејмовање или флејминг (flaming) – упуштање у онлине расправе или сукобљавање са другима, често користећи уврједљив језик. На примјер, остављање љутитих коментара на нечију објаву на друштвеним мрежама или тему на форуму.
Аутовање (outing) – дијељење нечијих личних података, откривање тајни или срамотних фотографија на мрежи без њиховог пристанка. На примјер, дијељење нечијих приватних фотографија или информација на друштвеним медијима или у чет групама.- Лажно представљање (impersonation) – креирање лажног налога или претварање да сте неко други на мрежи да бисте обманули, понизили или повриједили мету. На примјер, креирање факе налога на друштвеним мрежама да бисте се под лажним идентитетом постављали негативне коментаре или поруке.
- Сајбер ухођење (cyberstalking) – више пута слање нежељених или пријетећих порука, праћење нечијих онлине активности или кориштење других онлине средстава за узнемиравање, застрашивање или плашење мете. На примјер, слање пријетећих порука, емаилова или непрекидно провјера нечијих профила на друштвеним мрежама.
- Оцрњивање (denigration) – ширење лажних гласина, негативних коментара или погрдних изјава о некоме на мрежи са намјером да се наруши њихов углед или друштвени статус. На примјер, креирање блога или налога на друштвеним мрежама за ширење лажи и негативних коментара о некоме.
- Искључивање (exclusion) – намјерно изостављање некога из онлине разговора, група или активности како би се осјећао изоловано или непожељно. На примјер, искључивање некога из чет групе или онлине игре.
- Сајбер малтретирање путем мeмова – стварање или дијељење мимова који исмијавају, понижавају или извргавају руглу некога на мрежи. На примјер, креирање или дијељење мимова који исмијавају нечији изглед или поступке.
- Доксинг (doxing или doxxing) – откривање нечијих личних података на мрежи без њиховог пристанка, често са намјером да им се нанесе штета. На примјер, објављивање нечије кућне адресе или броја телефона на мрежи у циљу подстицања узнемиравања или насиља.
Шта су најчешће посљедице злостављања на нету?
Уобичајени ефекти сајбер малтретирања су:
- Депресија – злостављање на нету може изазвати осјећај туге, безнађа и очаја код жртве, што доводи до депресије.
- Анксиозност – страх и стрес од малтретирања путем интернета могу изазвати анксиозност, која се манифестује као напади панике, друштвено повлачење или избјегавање ситуација које изазивају анксиозност.
- Пад самопоуздања и самопоштовања – сајбер малтретирање може код жртве поткопати самопоуздање, осјећај сопствене вриједности и идентитета, што доводи до ниског самопоштовања.
- Проблеми у школи – онлине злостављање може довести до проблема у школи, као што су изостанак са наставе, лоши академски резултати и избјегавање школе.
- Злоупотреба супстанци – жртве малтретирања путем нета могу се окренути ризичним понашањима и употреби дроге или алкохола као начину да се изборе са стресом и емоционалним болом који проживљавају.
- Самоповрјеђивање – неке жртве малтретирања путем нета могу да се самоповрјеђују, често сјечењем или наношењем опекотина, у циљу борбе са емоционалним болом и стресом.
- Поремећаји у исхрани –сајбер малтретирање може изазвати код жртве поремећаје у исхрани, као што су анорексија или булимија.
- Проблеми са спавањем – сајбер злостављање може довести до несанице, испрекиданог сна, ноћних мора или других поремећаја спавања због стреса и анксиозности узрокованих малтретирањем.
- Физички здравствени проблеми – жртве малтретирања путем интернета могу доживјети физичке симптоме као што су главобоља, болови у стомаку или умор због стреса и емоционалног бола.
- Суицидалне мисли – у екстремним случајевима, малтретирање путем нета може довести до самоубилачких мисли или понашања код жртве, посебно ако се осјећа изоловано, беспомоћно и без подршке.
