Шта треба да урадиш ако си сведок дигиталног насиља?

1. Пружи руку жртви

Када се неко физички повриједи, природно је да прискочиш у помоћ, питаш особу да ли је добро и да ли јој је потребна нека помоћ. Исто важи и када неко очигледно трпи малтретирање на нету.

Сајбер злостављање има озбиљне посљедице по ментално здравље: расте ниво стреса и повећава се анксиозност, јавља се депресија, развија се насилно понашање и ниско самопоуздање. Негативан утицај злостављања на емоционално здравље је продужен и дугорочан, чак и када злостављање престане.

Размисли о томе како најбоље да покажеш да си ту за другога:

• Анализирај ситуацију и пробај да схватиш шта се десило,
• Освијести шта ти осјећаш када читаш ружну комуникацију, вријеђање и малтретирање,
• Понуди помоћ директно и обрати се особи која то трпи слањем директне поруке.

2. Јавно осуди злостављање

Осим директне, један-на-један, комуникације са особом коју неко провоцира, прозива или омаловажава, битно је да свој глас против таквог понашања изнесеш и јавно.

Надовежи се у трејду на јавну комуникацију и реци да не трпиш такво насилничко понашање.
Када отворено говориш о стварима које нису ок, залажеш се за фер и пријатељско опхођење на нету, чија сврха јесте повезивање, комуникација, учење и забава. Тако заједно са другим корисницима градиш вриједности на којима лежи суштина употребе интернета - сигурност и припадање.

Гласно и недвосмислено покажи шта подржаваш у комуникацији, а шта не, и подсјети себе и друге да:

• Сви имамо једнака права,
• Треба да се поштујемо,
• Морамо да развијамо емпатију и разумијевање,
• Његујемо позитиван и конструктиван приступ,
• Аргументовано заступамо ставове и
• Учествујемо у здравој дискусији.

3. Позови и друге да реагују

Данас смо сви медији. Ако снимамо Рилс или Тикток, радимо Сторитајмс или пишемо блогове, дијелимо информације и утичемо на друге – нашу публику.

Зато искористи своју платформу и свој утицај и скрени и другима пажњу на случај злостављања који примијетиш. Позови своје другове и другарице да одреагују, баце дислајк на некул понашање и кажу коју лијепу ријеч некоме ко такво малтретитрање, ни крив ни дужан, трпи.

Упамти да циљ није да од злостављача сада направиш нову жртву, јер се тако насиље ланчано наставља. Циљ је да се осуди само одређено лоше понашање, а да се особи која некога злоставља укаже на штетност и посљедице њених поступака.

Увијек се сјети овога:

• Из сваке непријатне ситуације на нету може нешто да се научи, ако постоји воља за то,
• Дијељењем искустава и рјешавањем конкретних проблема гради се осјећај заједништва,
• Када се комплексним проблемима бави шири круг људи, пронађу се боља рјешења и утврде се правила понашања за убудуће.

4. Не дај злостављачу на значају

Сајбер злостављач (cyberbully) проналази највеће задовољство у туђој патњи и с намјером, континуирано, покушава код жртве да пробуди осјећај несигурности и да је понизи, у присуству онлине публике.

Будући да злостављач воли да мучи друге и да га то испуњава, највећа му је казна ако се не обраћа превише пажње на њега/њу. Зато не дај на значају таквој особи, већ се фокусирај на два претходна корака: подршку жртви и осуду злостављања као чина.

Имај на уму да злостављачи раде то што раде из неколико разлога:

• Из освете -> Дешава се да неко ко је и сам доживио сајбер злостављање жели да узврати истом мјером за бол која му је нанијета. На тај начин особа жели да и други осјете оно што је она осјећала, доживљавајући тако и неку врсту олакшања. Освета може да буде усмјерена на особу која је била иницијални злостављач, али може да се прелије и на потпуно друге људе, које некадашња жртва, а сада злостављач, доживљава као слабије од себе.
• Зато што криве жртву -> Сајбер злостављање је често у вези са перципираним социјалним статусом, нарочито на релацији злостављач-жртва. Злостављач својим поступцима жели да гурне жртву на хијерархијској социјалној љествици за степеник или два доле. Често усљед осјећаја љубоморе или зависти. Зато злостављачи увијек налазе оправдање за своје поступке и сматрају да је ,,жртва то заслужила”, па не осјећају кривицу или кајање.
• Из досаде -> Понекад злостављање може да се роди из осјећаја досаде и недостатка узбуђења и ,,драме” у животу злостављача. Уз то, злостављачи су особе којима неријетко недостаје пажње или надзора од стране родитеља или породице, па је ово једини начин како брзо и лако привлаче пажњу околине на себе.
• Усљед вршњачког притиска -> Некада је потреба да се уклопиш у кул екипу јача од рационалне процјене да је неки поступак лош или се може окарактерисати као злостављање на нету. Такве особе понекад у жељи да се докажу или буду прихваћени од стране ,,опасне екипе” прибјегавају злостављању млађих или слабијих од себе. Тако се постиже и додатни осјећај припадања и сигурности у групи.
• Јер вјерују да сви то раде -> Вјероватноћа да неко сајбер злоставља друге је чешћа уколико се ради о особи која је увјерења да је то уобичајена ствар у онлине комуникацији и која није свјесна тежине проблема.
• Из жеље за моћи -> У жељи да се боље позиционирају у групи вршњака, појединци ће прибјећи онлине злостављању оних које сматрају мање привлачним, успјешним или популарним. Ултимативни циљ је да повећају своју моћ кроз умањење моћи своје жртве.
• Из увјерења да неће бити ухваћени -> Злостављање на интернету иде руку под руку са анонимношћу злостављача. Обично се особе које злостављају крију иза лажних профила, генеричких јузера и сток профилних фотографија. Анонимност им даје привид да неће морати да преузму одговорност за лоше поступке. Додатно их може оснажити ако жртва и околина не реагују и не осуђују овакво насилничко понашање.
• Јер не осјећају кајање -> Сајбер злостављачи најчешће не осећају кајање због својих поступака или кривицу. Не схватају озбиљност својих поступака, јер немају повезаност са жртвом као људским бићем, и чак често тврде да их такво понашање другима представља као забавне, популарне или моћне.

5. Не просљеђуј поруке насилника другима

Ако видиш на нету неку ружну преписку или непримјерене коментаре, немој да их просљеђујеш и даље дијелиш. Уколико то учиниш, ризикујеш да се укључиш у ланац сајбер злостављања, чиме се штета само повећава, а жртва додатно излаже непријатним искуствима.

Циљ реаговања на нечије поступке који се карактеришу као злостављање на интернету је да такво понашање одмах престане и да се у будућности не понови. При томе на првом мјесту морају да буду интереси жртве и заштита њеног или његовог идентитета кроз саосјећање и емпатију. Замисли себе у ситуацији да твоје бламирајуће слике или снимци круже нетом без твог знања или могућности да то зауставиш. Није пријатно, зар не?

Ако не можеш да процијениш је ли нека непријатна интеракција злостављање на интернету или не, можда можеш да о томе да разговараш или да у повјерењу покажеш некоме о чему се ради:

• Опиши ситуацију, учеснике у комуникацији и осјећај који ти то изазива,
• Процијени угроженост особе којој се то дешава,
• Одлучи да ли и како да се укључиш пружајући подршку,
• Провјери у разговору да ли би било добро и потребно да се за помоћ обратиш некој одраслој особи.

6. На насиље не реагуј насиљем

Насилници на интернету се осјећају моћно када некога исмијавају или вријеђају. Међутим, запамти да моћ долази изнутра и треба да се заснива на осјећају самовриједности, вјере у себе и своје могућности, свијести о сопственој улози као продуктивног члана који доприноси развоју заједнице и опште вриједности за друштво.

Када на насиље одговориш насиљем – не рјешаваш проблем, већ га само продубљујеш. Интернет треба да буде забавно мјесто, где можеш свашта да научиш и можеш да се повежеш са неким супер људима. Стварање опште атмосфере вербалног насиља и нетрпељивости, продужених обрачуна, где је све дозвољено и све се толерише не доприноси таквом онлине окружењу.

Ако ипак осјетиш потребу да испољиш љутњу или ослободиш се фрустрације, пробај то на здрав начин:

• Поцијепај папир или сломи неки дрвени штап или грану (али у самоћи и безбиједно),
• Избаци негативну енергију кроз пјесму или плес,
• Потроши бијес у теретани или на спортском терену,
• Изјадај се у свој дневник или нацртај прво што ти падне на памет.

*Да ли знаш?

Популарна тинејџерска ТВ серија ,,Еуфорија” на врло сиров начин дотиче се питања сајбер злостављања. Серија прати свакодневицу средњошколаца који се не одвајају од паметних телефона, изложени су сајбер насиљу или су и сами злостављачи, комуницирају међусобно дијелећи селфије и воде живот практично онлине. Посебно су потресна искуства женских јунакиња серије, која проблематизују озбиљне теме као catfishing, дјечију и осветничку порнографију. Џулс тако доживљава да јој непознати мушкарци шаљу непримјерене фотографије (unsolicited pics) док се Кеси бори са нарушеном репутацијом и оговарањима на нету и у школи.

7. Пријави говор мржње платформи или администратору

Ако правиш садржај за мреже или само проводиш вријеме онлајн, врло вјероватно већ сасвим добро знаш да препознаши да неки видео или пост просто није ок.

Ипак, уколико некада не можеш са сигурношћу да закључиш, најбоље је да погледаш Community Guidelines саме платформе. TikTok, рецимо, јасно означава као непожељан садржај сљедеће:

• Генерално садржај који представља ризик за безбједност малољетника
• Очигледно опасна понашања и изазови
• Садржај који приказује или промовише самоубиство, самоповрјеђивање и поремећаје исхране
• Приказивање голотиње одраслих и сексуалне активности
• Спровођење малтретирања и узнемиравања
• Садржај који подстиче мрзилачко понашање
• Подстицај насилног екстремизма
• Садржај који не одражава интегритет и аутентичност
• Илегалне активности и промет регулисане робе
• Насилан и графички садржај
• Кршење ауторских права и жига
• Садржај који угрожава безбједност платформе
• Садржај који не испуњава услове за For You Page

Садржај који је насилан, узнемирујући, вријеђа достојанство или нарушава репутацију неке особе можеш лако у пар кликова да пријавиш платформи или администратору. Садржај који крши стандарде платформе биће уклоњен.

8. Документуј сајбер малтретирање

Колико је важно да се не укључујеш у ширење негативног садржаја о некоме, толико може бити важно да баш у правом тренутку направиш print-screen неке насилне комуникације или сачуваш снимак неког чина злостављања на мрежама.

То не значи да треба циљано да трагаш за таквим садржајем, већ само да у сваком тренутку имаш на уму да примјер очигледног злостављања на нету треба документовати и сачувати са стране, за случај да затреба као потврда такве ситуације у поступку утврђивања чињеница. Тако развијаш свијест о томе да свако, па и ти, има у рукама моћ да се активно бори против онлајн насиља, јер зна да препозна злостављање, да сачува о томе доказ и да му стане на пут.

Пробај да сачуваш доказе у свакој ситуацији када посумњаш да некоме може бити угрожено здравље или безбједност. Ако документујеш случај злостављања, води рачуна о сљедећим стварима:

• Да се на printscreen-у види име или усернаме злостављача,
• Да је видљива слика или иконица профила злостављача,
• Да је јасно видљив и читљив и сам садржај који представља злостављање,
• Да је видљиво на којој платформи се злостављање дешава (TikTok, Viber, Discord),
• Уколико је злостављање потрајало дуже, чак данима, да се направи серија printscreen-ова са редоследом који то показују,
• Да се направе printscreen-ови који откривају да је злостављач уклањао садржај који је претходно постављао – сакривао доказе (,,прије” и ,,послије” приказ),
• Посебно је важно да се обезбиједе докази да је жртва тражила од злостављача да престане.

9. Потражи помоћ од одраслих

Када немаш рјешење за неку ситуацију на мрежама која је озбиљно измакла контроли, било би добро да се за помоћ обратиш родитељима или неком другоме из породице или школе. Запамти да је сваки облик злостављања на нету озбиљна ситуација.

Укључивање некога одраслог у рјешавање проблема може много да олакша:

• Подијелићеш проблем и брже трајно ријешити ситуацију,
• Ослонићеш се на некога са више искуства и могућности за адекватну реакцију,
• Помоћи ћеш и одраслима у свом окружењу да боље схвате твоје и проблеме твојих вршњака.

Таква међусобна подршка која се развија између тебе као млађе особе и неког старијег од повјерења из твоје породице или окружења ко ти притекне у помоћ у конкретној ситуацији јача повјерење које вас повезује и гради додатан осјећај заједништва и припадања као основе сигурности.

10. Обрати се за подршку

Шта год да те мучи у вези са злостављањем на интернету, било да се дешава теби или некоме другом, увијек можеш да се обратиш Центру за сигуран интернет на https://www.sigurnodijete.ba/ или савјетодавној линији за дјецу и младе ,,Плави телефон” на https://plavitelefon.ba/.

*Да ли знаш?

И највеће звијезде некада трпе хејт на нету. Теодора Џехверовић се одмах послије свог албума-првенца ,,Борбена” суочила са другом страном славе и популарности – негативним коментарима и прозивкама на рачун физичког изгледа. Иако признаје да јој је на моменте због тога тешко, Теодора отворено прича о властитим несигурностима, као што је борба са бубуљицама, и каже да је ипак најважнија вјера у себе.