Шта је Clipsy без хејта?
Риспект за све што јеси. Само за хејт нема риспекта.
Clipsy види злостављање на нету (cyberbullying) као један од највећих изазова с којима се млади данас суочавају. Зато се заједно боримо против злостављања и креирамо сигурнији интернет за све. Уз Clipsy ћеш бити део заједнице која промовише поштовање, толеранцију и подршку.
Уз Clipsy без хејта сазнај шта је злостављање на нету и како да га решиш.
Шта је злостављање или малтретирање на нету (cyberbullying)?
Сајбер малтретирање је облик малтретирања који се дешава коришћењем дигиталних технологија, као што су друштвени медији, текстуалне поруке или емаил. Укључује употребу електронске комуникације за стално застрашивање, узнемиравање или претњу некоме, често са намером да се нанесе емоционална или психичка повреда.
Који су најчешћи облици злостављања на нету?
Најчешћи облици малтретирања путем интернета су:
- Узнемиравање (harassment) – узастопно слање порука или објављивање коментара са намером да изазову узнемиреност, страх или понижење код особе коју циљају (мети или жртви). На пример, слање претећих или сексуално експлицитних порука или објављивање понижавајућих коментара на друштвеним мрежама.
- Троловање (trolling) – намерно постављање провокативних или увредљивих порука на мрежи са намером да изазове проблеме или негативне реакције. На пример, давање запаљивих коментара на форуму за дискусију или посту на друштвеним мрежама.
- Флејмовање или флејминг (flaming) – упуштање у онлајн расправе или сукобљавање са другима, често користећи увредљив језик. На пример, остављање љутитих коментара на нечију објаву на друштвеним мрежама или тему на форуму.
Аутовање (outing) – дељење нечијих личних података, откривање тајни или срамотних фотографија на мрежи без њиховог пристанка. На пример, дељење нечијих приватних фотографија или информација на друштвеним медијима или у чет групама.- Лажно представљање (impersonation) – креирање лажног налога или претварање да сте неко други на мрежи да бисте обманули, понизили или повредили мету. На пример, креирање фејк налога на друштвеним мрежама да бисте се под лажним идентитетом постављали негативне коментаре или поруке.
- Сајбер ухођење (cyberstalking) – више пута слање нежељених или претећих порука, праћење нечијих онлајн активности или коришћење других онлајн средстава за узнемиравање, застрашивање или плашење мете. На пример, слање претећих порука, имејлова или непрекидно провера нечијих профила на друштвеним мрежама.
- Оцрњивање (denigration) – ширење лажних гласина, негативних коментара или погрдних изјава о некоме на мрежи са намером да се наруши њихов углед или друштвени статус. На пример, креирање блога или налога на друштвеним мрежама за ширење лажи и негативних коментара о некоме.
- Искључивање (exclusion) – намерно изостављање некога из онлајн разговора, група или активности како би се осећао изоловано или непожељно. На пример, искључивање некога из чет групе или онлајн игре.
- Сајбер малтретирање путем мимова – стварање или дељење мимова који исмевају, понижавају или извргавају руглу некога на мрежи. На пример, креирање или дељење мимова који исмевају нечији изглед или поступке.
- Доксинг (doxing или doxxing) – откривање нечијих личних података на мрежи без њиховог пристанка, често са намером да им се нанесе штета. На пример, објављивање нечије кућне адресе или броја телефона на мрежи у циљу подстицања узнемиравања или насиља.
Шта су најчешће последице злостављања на нету?
Уобичајени ефекти сајбер малтретирања су:
- Депресија – злостављање на нету може изазвати осећај туге, безнађа и очаја код жртве, што доводи до депресије.
- Анксиозност – страх и стрес од малтретирања путем интернета могу изазвати анксиозност, која се манифестује као напади панике, друштвено повлачење или избегавање ситуација које изазивају анксиозност.
- Пад самопоуздања и самопоштовања – сајбер малтретирање може код жртве поткопати самопоуздање, осећај сопствене вредности и идентитета, што доводи до ниског самопоштовања.
- Проблеми у школи – онлајн злостављање може довести до проблема у школи, као што су изостанак са наставе, лоши академски резултати и избегавање школе.
- Злоупотреба супстанци – жртве малтретирања путем нета могу се окренути ризичним понашањима и употреби дроге или алкохола као начину да се изборе са стресом и емоционалним болом који проживљавају.
- Самоповређивање – неке жртве малтретирања путем нета могу да се самоповређују, често сечењем или наношењем опекотина, у циљу борбе са емоционалним болом и стресом.
- Поремећаји у исхрани –сајбер малтретирање може изазвати код жртве поремећаје у исхрани, као што су анорексија или булимија.
- Проблеми са спавањем – сајбер злостављање може довести до несанице, испрекиданог сна, ноћних мора или других поремећаја спавања због стреса и анксиозности узрокованих малтретирањем.
- Физички здравствени проблеми – жртве малтретирања путем интернета могу доживети физичке симптоме као што су главобоља, болови у стомаку или умор због стреса и емоционалног бола.
- Суицидалне мисли – у екстремним случајевима, малтретирање путем нета може довести до самоубилачких мисли или понашања код жртве, посебно ако се осећа изоловано, беспомоћно и без подршке.
