Шта треба да урадиш ако си сведок дигиталног насиља?

1. Пружи руку жртви

Када се неко физички повреди, природно је да прискочиш у помоћ, питаш особу да ли је добро и да ли јој је потребна нека помоћ. Исто важи и када неко очигледно трпи малтретирање на нету.

Сајбер злостављање има озбиљне последице по ментално здравље: расте ниво стреса и повећава се анксиозност, јавља се депресија, развија се насилно понашање и ниско самопоуздање. Негативан утицај злостављања на емоционално здравље је продужен и дугорочан, чак и када злостављање престане.

Размисли о томе како најбоље да покажеш да си ту за другога:

• Анализирај ситуацију и пробај да разумеш шта се десило,
• Освести шта ти осећаш када читаш ружну комуникацију, вређање и малтретирање,
• Понуди помоћ директно и обрти се особи која то трпи слањем директне поруке.

2. Јавно осуди злостављање

Осим директне, један-на-један, комуникације са особом коју неко провоцира, прозива или омаловажава, битно је да свој глас против таквог понашања изнесеш и јавно.

Надовежи се у трејду на јавну комуникацију и реци да не трпиш такво насилничко понашање.
Када отворено говориш о стварима које нису ок, залажеш се за фер и пријатељско опхођење на нету, чија сврха јесте повезивање, комуникација, учење и забава. Тако заједно са другим корисницима градиш вредности на којима лежи суштина употребе интернета - сигурност и припадање.

Гласно и недвосмислено покажи шта подржаваш у комуникацији, а шта не, и подсети себе и друге да:

• Сви имамо једнака права,
• Треба да се поштујемо,
• Морамо да развијамо емпатију и разумевање,
• Негујемо позитиван и конструктиван приступ,
• Аргументовано заступамо ставове и
• Учествујемо у здравој дискусији.

3. Позови и друге да реагују

Данас смо сви медији. Ако снимамо Рилс или Тиктокове, радимо Сторитајмс или пишемо блогове, делимо информације и утичемо на друге - нашу публику.

Зато искористи своју платформу и свој утицај и скрени и другима пажњу на случај злостављања који приметиш. Позови своје другаре да одреагују, баце дислајк на некул понашање и кажу коју лепу реч некоме ко такво малтретитрање, ни крив ни дужан, трпи.

Упамти да циљ није да од злостављача сада направиш нову жртву, јер се тако насиље ланчано наставља. Циљ је да се осуди само одређено лоше понашање, а да се особи која некога злоставља укаже на штетност и последице њених поступака.

Увек се сети овога:

• Из сваке непријатне ситуације на нету може нешто да се научи, ако постоји воља за то,
• Дељењем искустава и решавањем конкретних проблема гради се осећај заједништва,
• Када се комплексним проблемима бави шири круг људи, пронађу се боља решења и утврде се правила понашања за убудуће.

4. Не дај злостављачу на значају

Сајбер злостављач (cyberbully) проналази највеће задовољство у туђој патњи и с намером, континуирано, покушава код жртве да пробуди осећај несигурности и да је понизи, у присуству онлајн публике.

Будући да злостављач воли да мучи друге и да га то испуњава, највећа му је казна ако се не обраћа превише пажње на њега/њу. Зато не дај на значају таквој особи, већ се фокусирај на два претходна корака: подршку жртви и осуду злостављања као чина.

Имај на уму да злостављачи раде то што раде из неколико разлога:

• Из освете -> Дешава се да неко ко је и сам доживео сајбер злостављање жели да узврати истом мером за бол која му је нанета. На тај начин особа жели да и други осете оно што је она осећала, доживљавајући тако и неку врсту олакшања. Освета може да буде усмерена на особу која је била иницијални злостављач, али може да се прелије и на потпуно друге људе, које некадашња жртва, а сада злостављач, доживљава као слабије од себе.
• Зато што криве жртву -> Сајбер злостављање је често у вези са перципираним социјалним статусом, нарочито на релацији злостављач-жртва. Злостављач својим поступцима жели да гурне жртву на хијерархијској социјалној лествици за степеник или два надоле. Често услед осећаја љубоморе или зависти. Зато злостављачи увек налазе оправдање за своје поступке и сматрају да је ,,жртва то заслужила”, па не осечају кривицу или кајање.
• Из досаде -> Понекад злостављање може да се роди из осећаја досаде и недостатка узбуђења и ,,драме” у животу злостављача. Уз то, злостављачи су особе којима неретко недостаје пажње или надзора од стране родитеља или породице, па је ово једини начин како брзо и лако привлаче пажњу околине на себе.
• Услед вршњачког притиска -> Некада је потреба да се уклопиш у кул екипу јача од рaционалне процене да је неки поступак лош или се може окарактерисати као злостављање на нету. Такве особе понекад у жељи да се докажу или буду прихваћени од стране клике ,,опасних клинаца” прибегавају злостављању млађих или слабијих од себе. Тако се постиже и додатни осећај припадања и сигурности у групи.
• Јер верују да сви то раде -> Вероватноћа да неко сајбер злоставља друге је чешћа уколико се ради о особи која је уверења да је то уобичајена ствар у онлајн комуникацији и која није свесна тежине проблема.
• Из жеље за моћи -> У жељи да се боље позиционирају у групи вршњака, појединци ће прибећи онлајн злостављању оних које сматрају мање привлачним, успешним или популарним. Ултимативни циљ је да повећају своју моћ кроз умањење моћи своје жртве.
• Из уверења да неће бити ухваћени -> Злостављање на интернету иде руку под руку са анонимношћу злостављача. Обично се особе које злостављају крију иза лажних профила, генеричких јузера и сток профилних фотографија. Анонимност им даје привид да неће морати да преузму одговорност за лоше поступке. Додатно их може оснажити ако жртва и околина не реагују и не осуђују овакво насилничко понашање.
• Јер не осећају кајање -> Сајбер злостављачи најчешће не осећају кајање због својих поступака или кривицу. Не схватају озбиљност својих поступака, јер немају повезаност са жртвом као људским бићем, и чак често тврде да их такво понашање другима представља као забавне, популарне или моћне.

5. Не прослеђуј поруке насилника другима

Ако видиш на нету неку ружну преписку или непримерене коментаре, немој да их прослеђујеш и даље делиш. Уколико то учиниш, ризикујеш да се укључиш у ланац сајбер злостављања, чиме се штета само повећава, а жртва додатно излаже непријатним искуствима.

Циљ реаговања на нечије поступке који се карактеришу као злостављање на интернету је да такво понашање одмах престане и да се у будућности не понови. При томе на првом месту морају да буду интереси жртве и заштита њеног или његовог идентитета кроз саосећање и емпатију. Замисли себе у ситуацији да твоје бламирајуће слике или снимци круже нетом без твог знања или могућности да то зауставиш. Нике пријатно, зар не?

Ако не можеш да процениш је ли нека непријатна интеракција злостављање на интернету или не, можда можеш да о томе да разговараш или да у поверењу покажеш некоме о чему се ради:

• Опиши ситуацију, учеснике у комуникацији и осећај који ти то изазива,
• Процени угроженост особе којој се то дешава,
• Одлучи да ли и како да се укључиш пружајући подршку,
• Провери у разговору да ли би било добро и потребно да се за помоћ обратиш некој одраслој особи.

6. На насиље не реагуј насиљем

Насилници на интернету се осећају моћно када некога исмевају или вређају. Међутим, запамти да моћ долази изнутра и треба да се заснива на осећају самовредновања, вере у себе и своје могућности, свести о сопственој улози као продуктивног члана који доприноси развоју заједнице и опште вредности за друштво.

Када на насиље одговориш насиљем - не решаваш проблем, већ га само продубљујеш. Интернет треба да буде забавно место, где можаш свашта да научиш и можеш да се повежеш са неким супер људима. Стварање опште атмосфере вербалног насиља и нетрпељивости, продужених обрачуна, где је све дозвољено и све се толерише не доприноси таквом онлајн окружењу.

Ако ипак осетиш потребу да испољиш љутњу или ослободиш се фрустрације, пробај то на здрав начин:

• Поцепај папир или сломи неки дрвени штап или грану (али у самоћи и безбедно),
• Избаци негативну енергију кроз песму или плес,
• Потроши бес у теретани или на спортском терену,
• Изјадај се у свој дневник или нацртај прво што ти падне на памет.

*Да ли знаш?

Популарна тинејџ ТВ серија ,,Еуфорија” на врло сиров начин дотиче се питања сајбер злостављања. Серија прати свакодневицу средњошколаца који се не одвајају од смартфона, изложени су сајбер насиљу или су и сами злостављачи, комуницирају међусобно делећи селфије и воде живот практично онлајн. Посебно су потресна искуства женских јунакиња серије, која проблематизују озбиљне теме као catfishing, дечју и осветничку порнографију. Џулс тако доживљава да јој непознати мушкарци шаљу непримерене фотографије (unsolicited pics), док се Кеси бори са нарушеном репутацијом и говоркањима на нету и у школи.

7. Пријави говор мржње платформи или администратору

Ако правиш садржај за мреже или само блејиш на лајни, врло вероватно већ сасвим добро знаш да препознаши да неки видео или неки пост просто није ок.

Ипак, уколико некада не можеш са сигурношћу да закључиш, најбоље је да погледаш Community Guidelines саме платформе. TikTok, рецимо, јасно означава као непожељан садржај следеће:

• Генерално садржај који представља ризик за безбедност малолетника
• Очигледно опасна понашања и изазови
• Садржај који приказује или промовише самоубиство, самоповређивање и поремећаје исхране
• Приказивање голотиња одраслих и сексуалне активности
• Спровођење малтретирања и узнемиравање
• Садржај који подстиче мрзилачко понашање
• Подстицај насилног екстремизма
• Садржај који не одражава интегритет и аутентичност
• Илегалне активности и промет регулисане робе
• Насилан и графички садржај
• Кршење ауторских права и жига
• Садржај који угрожава безбедност платформе
• Садржај који не испуњава услове за For You Page

Садржај који је насилан, узнемирујући, вређа достојанство или нарушава репутацију неке особе можеш лако у пар кликова да пријавиш платформи или администратору. Садржај који крши стандарде платфомре биће уклоњен.

8. Документуј сајбер малтретирање

Колико је важно да се не укључујеш у ширење негативног садржаја о некоме, толико може бити важно да баш у правом тренутку направиш printscreen неке насилне комуникације или сачуваш снимак неког чина злостављања на мрежама.

То не значи да треба циљано да трагаш за таквим садржајем, већ само да у сваком тренутку имаш на уму да пример очигледног злостављања на нету треба документовати и сачувати са стране, за случај да затреба као потврда такве ситуације у поступку утврђивања чињеница. Тако развијаш свест о томе да свако, па и ти, има у рукама моћ да се активно бори против онлајн насиља, јер зна да препозна злостављање, да сачува о томе доказ и да му стане на пут.

Пробај да сачуваш доказе у свакој ситуацији када посумњаш да некоме може бити угрожено здравље или безбедност. Ако документујеш случај злостављања, води рачуна о следећим стварима:

• Да се на printscreen-у види име или јузернејм злостављача,
• Да је видљива слика или иконица профила злостављача,
• Да је јасно видљив и читљив и сам садржај који представља злостављање,
• Да је видљиво на којој платформи се злостављање дешава (TikTok, Viber, Discord),
• Уколико је злостављање потрајало дуже, чак данима, да се направи серија printscreen-ова са редоследом који то показују,
• Да се направе printscreen-ови који откривају да је злостављач уклањао садржај који је претходно постављао - сакривао доказе (,,пре” и ,,после” приказ),
• Посебно је важно да се обезбеде докази да је жртва тражила од злостављача да престане.

9. Потражи помоћ од одраслих

Када немаш решење за неку ситуацију на мрежама која је озбиљно измакла контроли, било би добро да се за помоћ обратиш родитељима или неком другоме из породице или школе. Запамти да је сваки облик злостављања на нету озбиљна ситуација.

Укључивање некога одраслог у решавање проблема може много да олакша:

• Поделићеш проблем и брже трајно решити ситуацију,
• Ослонићеш се на некога са више искуства и могућности за адекватну реакцију,
• Помоћи ћеш и одраслима у свом окружењу да боље разумеју твоје и проблеме твојих вршњака.

Таква међусобна подршка која се развија између тебе као млађе особа и неког старијиг од поверења из твоје породице или окружења ко ти притекне у помоћ у конкретној ситуацији јача поверење које вас повезује и гради додатан осећај заједништва и припадања као основе сигурности.

10. Позови бесплатан број 19833

Шта год да те мучи у вези са злостављањем на интернету, било да се дешава теби или некоме другом, увек можеш да се обратиш Националном контакт центру за безбедност деце на интернету.

Када ти треба брз савет или хитна помоћ, позови бесплатан број 19833 или пошаљи маил на bit@mit.gov.rs.

*Да ли знаш?

И највеће звезде некада трпе хејт на нету. Теодора Џехверовић се одмах после свог албума-првенца ,,Борбена” суочила са другом страном славе и популарности – негативним коментарима и прозивкама на рачун физичког изгледа. Иако признаје да јој је на моменте због тога тешко, Теодора отворено прича о властитим несигурностима, као што је борба са бубуљицама, и каже да је ипак најважнија вера у себе.