Šta treba da uradiš ako si žrtva digitalnog nasilja?

1. Podrugljiv komentar okreni na šalu

Ako naletiš na pojedinačan negativan komentar na račun tvog izgleda ili ponašanja, posmatraj ga kao neslanu šalu. Ljudi imaju različite stilove komunikacije i različito postavljene granice, pa je najpre važno utvrditi postoji li iza takvog grubog komentara ciljana namera da ti se nanese povreda.

Kada takav komentar prihvatiš kroz humor i duhovito na njega odgovoriš, pokazuješ da ti je udobno u svom telu i da ništa ne može da naruši tvoju sigurnost i samouverenost. Time jasno stavljaš do znanja da voliš sebe sa svim vrlinama i manama i da si u stanju da prihvatiš i šalu na svoj račun.

Tako možeš i da proveriš da li je zaista u pitanju sporadični neumesan komentar ili nešto ozbiljnije. Ako je osoba zaista želela da te povredi, tvoj odgovor koji pokazuje da nemaš nikakve nesigurnosti ili strahove može da je obeshrabri da nastavi sa daljim provokacijama. U suprotnom, ako se ipak radi o zlostavljanju koje se može nastaviti, moći ćeš bolje da isplaniraš šta dalje da radiš.

Probaj da se držiš nekih osnovnih načela koji pomažuu da se u interakciji sa drugima na netu bolje razumeš:

• Ne juri sa zaključcima i ne pretpostavljaj zlu nameru u ponašanju drugih,
• Pruži drugima prostor da opravdaju ili objasne svoje postupke,
• Pristupaj konstruktivno svakoj, i najmanjoj, naznaci problema u komunikaciji,
• Neka te vode otvorenost i spremnost na učenje i sticanje iskustva.

2. Ignoriši trola

Kada neko uporno ismeva svaki tvoj post ili komentar, proziva te ili ponižava, prvi prirodan poriv koji osetiš je da na to treba da odgovoriš.

Međutim, trol je osoba kojoj je cilj da ti nanese bol ili da izazove reakciju od tebe. Zato se i koristi raznim metodama, kao što su vređanje, omalovažavanje ili čak lažno predstavljanje. Trol se hrani tvojom patnjom i ako odreaguješ, znači da je uspeo u nameri da te povredi.

Kada počneš da objašnjavaš ili da se svađaš, otvaraš dodatni prostor da se maltretiranje nastavi. Na taj način loš osećaj koji već imaš može da se produži ili čak i pogorša. Kada ne reaguješ, ne samo da šalješ signale zlostavljaču da te maltretiranje ne dotiče, već poručuješ da za tebe on ili ona ni ne postoji.

Često ignorisanje može da bude najlakši način da te zlostavljač napokon ostavi na miru.

Zato umesto odgovora na zlostavljanje razmisli o sledećim strategijama:

• Odmakni se od telefona ili kompjutera -> Ako ono što proživljavaš izaziva kod tebe uznemirenost, nervozu, ako osećaš lupanje srca ili ti se znoje dlanovi, stomak ti se veže u čvor, sve su to znaci stresa. Najbolji odgovor na stres je da se udaljiš od uzroka stresa.
• Preusmeri pažnju na nešto što te ispunjava -> Ukoliko te opušta šetanje psa, čitanje knjige, igranje video igara ili solo mini-koncert ispod tuša - go for it! Na taj način pomažeš mislima da se smire i fokusiraju, a telu da izađe iz grča i relaksira se.
• Razmisli kada se glava ohladi -> O tome da li i šta treba da preduzmeš razmisli kada prođe malo vremena i kada osetiš da te je prošao prvobitni bes i uznemirenost.

3. Ne uzvraćaj istom merom

Upamti da se nasilje nikada ne rešava nasiljem. Razumljivo je da te svakakve misli i osećanja preplave kada te neko uporno i sa jasnom namerom cilja svojim otrovnim komentarima i drugim postupcima na netu. Osećaš ljutnju, pa ti kroz glavu čak prođe i pomisao na osvetu.

Međutim, ako uzvratiš istom merom i ako iz tebe pokuljaju sve psovke i pretnje koje ti padnu na pamet, dobar osećaj nakon toga će kratko trajati. Razlog za to je to što duboko u sebi znaš da to nije u redu.

Ti isto, kao i svi ostali, ravnopravno učestvuješ u kreiranju klime i raspoloženja na netu. Zato, čak i kada su tvoji postupci isprovocirani tuđim ponašanjem, uvek zadrži fokus na pozitivnoj komunikaciji i konstruktivnoj razmeni. Internet treba da (p)ostane mesto gde učimo, stvaramo ili se zabavljamo, a ne poprište obračuna i rasadnik mržnje.

Preusmeri svoj bes i frustraciju na nešto konstruktivno:

• Napiši pesmu o tome kako se osećaš,
• Pokušaj da se izraziš kroz fotografiju ili slikanje,
• Oprobaj se u fudbalu ili tenisu.

*Da li znaš?

Svetski poznata muzička zvezda Bili Ajliš često je i sama bila žrtva zlostavljanja na internetu. Bili je bol koju je osećala kao tinejdžerka i nesigurnost u vezi sa svojim telom pretvorila u inspiraciju za svoje najpoznatije hitove. Da bi bolje brinula o svom mentalnom zdravlju, ona kaže da ne čita (hejterske) komentare na mrežama, a njen singl "When the Party's Over" postao je deo kampanje koja se bori protiv sajber zlostavljanja.

*Da li znaš?

Mlada kantautorka Tamara Popović poznatija kao tam proslavila se hitovima “Ne pričaj o nama”, “Pogana” i “Panonija”. Često se suočava sa negativnim komentarima onlajn, ali kaže da ih ne prima previše k srcu, jer razume da nemaju veze sa njom lično i da ne trebaju da je sputavaju u daljem radu.

4. Reci zlostavljaču da prestane

Ako je zlostavljanje koje trpiš uporno ili se pogoršava i zbog toga se konstantno osećaš tužno i bespomoćno, besno ili uplašeno, suprotstavi se zlostavljaču i reci mu ili joj da prestane. Ponekad nam situacija izgleda toliko bezizlazno, da nam kroz glavu ni ne prođe da probamo najočigledniju stvar: da kažemo osobi koja nas uzmenirava da prekine sa takvim ponašanjem.

Bez obzira na ishod, glasno zauzimanje za sebe je važno, jer dodatno gradi samopouzdanje i jasno postavlja granice tolerancije.

Zlostavljači na netu uglavnom to rade sa svešću i neskrivenom namerom da nam učine zlo, pa ovo rešenje ne mora uvek da da rezultate. U svakom slučaju, ako osoba na tvoje “ne” nastavi da te maltretira, imaćeš dokaz i osnov da pokreneš neke druge mehanizme zaštite.

Probaj da jasno iskomuniciraš sledeće:

• Šta je za tebe prihvaljivo ponašanje,
• Šta ti ne prija, uznemirava te ili ti najdirektnije šteti,
• Šta su tvoji zahtevi u smislu ponašanja osobe koja te zlostavlja,
• Koje dokaze zlostavljanja imaš sačuvane,
• Šta ćeš preduzeti ukoliko zlostavljanje odmah ne prestane.

5. Sačuvaj dokaze

Svaki put kada se osetiš nelagodno ili ugroženo zbog nečijih komentara, poruka koje ti neko šalje, fotografija ili videa koje ti prosleđuje, neovlašćenog deljenja ili zloupotrebe tvog sadržaja, uključujući tvoje fotografije ili video-snimke, obavezno sačuvaj dokaze.

Napravi print-screen tekstualnog sadržaja (za iPhone -> istovremeno pritisni Volume Up i On/Off Side dugme; za Android -> istovremeno pritisni Power i Volume Down dugme), snimi svoj ekran (za iPhone -> svajpuj iz desnog gornjeg ugla dijagonalno na levo dole i klikni na Record opciju; za Android -> svajpuj na dole sa vrha displeja dvaput i klikni na Screen record) ili sačuvaj audio poruke, fotografije ili snimke koji su ti stigli u inboks.

Sačuvani dokazi dokumentuju tvoje iskustvo i pokazuju ozbiljnost i dugotrajnost situacije. Možeš ih kasnije pokazati prijateljima ili porodici ili, ako zatreba, policiji ili drugoj nadležnoj službi.

6. Blokiraj osobu koja te uznemirava

Jedan od najbržih i najlakših načina da sprečiš dostavljača da te dalje uznemirava ili da uopšte dođe do tebe je da ga blokiraš. Svaka društvena mreža ili drugi digitalni kanal komunikacije predviđa mogućnost blokiranja druge strane.

Ukoliko je situacija takva da moraš da blokiraš zlostavljača, ne zaboravi da ga ili je sprečiš da do tebe dođe preko drugih mreža ili kanala - ako za to postoji opasnost, najsigurnije je da takvu osobu blokiraš na svakoj platformi.

*Da li znaš?

Čak i popularna muzičarka i YouTube kreatorka Džodžo Siva nekada pribegava blokiranju hejtera na društvenim mrežama. Nakon što je video za njenu pesmu "NONSTOP" podigao prašinu, Džodžo je objasnila da je na Instagramu dobijala užasne poruke na račun svog izgleda, seksualnosti, sadržaja koji kreira. Dalje neprijatnosti je prosto rešila - blokom.

7. Prijavi neprimeren sadržaj

Sve mreže (Instagram, TikTok, Snapchat…) koje koristiš i gde deliš svoje misli, fotografije i druge sadržaje imaju jasna pravila ponašanja. Ova pravila određena su politikama koje se zovu Community Standards, Community Guidelines & Rules i slično.

Društvene mreže okupljaju milione korisnika širom sveta, različitih uzrasta, namera, navika i obrazaca ponašanja. Cilj ovakvih platformi je, između ostalog, da obezbede što je moguće prijatnije i bezbednije iskustvo za korisnike.

Da bi se među toliki broj korisnika uvela neka očekivana pravila ponašanja, a naročito u odnosu na druge korisnike ili širu zajednicu, kroz ove politike same platforme pokušavaju da regulišu postupke i sankcionišu nedozvoljene sadržaje ili ponašanja.

Sadržaj kreiran sa namerom da nekoga povredi tretira se kao zlostavljanje i pretnja po bezbednost korisnika na platformi. U par lakih koraka možeš da prijaviš takav sadržaj samoj platformi, administratoru stranice ili grupe i prijavu dopuniš dodatnim pojašnjenjem situacije.

*Da li znaš?

TikTok spada u najbrže rastuće platforma na svetu. TikTok je u septembru 2021. objavio da ima više od milijardu korisnika širom sveta, a u Sjedinjenim Američkim Državama mesečno ima 150 miliona aktivnih korisnika. Ova platforma ima niz praktičnih saveta za prevenciju sajber zlosavljanja:

• Proveri i podesi privatnost svog naloga,
• Ograniči ko može da ti šalje direktne poruke,
• Odredi ko može da kreira Duet i Stitch sa tvojim videima,
• Podesi ko može da komenatriše tvoj sadržaj,
• Koristi filter za komentare,
• Obriši korisnika koji te prati ili ga potpuno blokiraj.

8. Pričaj o tome

Pričaj o tome šta ti se dešava. Tako možeš da na zdrav način pokažeš kako se osećaš, da zatražiš pomoć i dobiješ ideje kako da se izboriš sa stresnom situacijom. Ako se osećaš nesigurno ili se stidiš zbog svega što doživljavaš, razgovor sa nekim može pomoći da se smanji osećaj anksioznosti i usamljenosti.

Otvaranje drugima o zlostavljanju na netu može biti teško, pa biraj da se poveriš osobi kojoj veruješ i koja će te podržati. To mogu biti mama ili tata, stariji brat ili sestra, drug ili drugarica ili možda neko iz tvoje škole, omiljena nastavnica ili školski psiholog.

Kada drugima pričaš o maltretiranju koje doživljavaš važna je potpuna iskrenost i preciznost u opisivanju konkretnih situacija. Da bi te osoba kojoj se poveravaš bolje razumela, probaj da odgovoriš na sledeća pitanja:

• Kakvu vrstu zlostavljanja doživljavam na netu?
• Da li poznajem lično osobu ili osobe koje me maltretiraju?
• Koliko često se to događa?
• Kako se zbog toga osećam?
• Kako to utiče na mene? Da li trpi moj privatni život ili moj uspeh u školi?
• Šta mogu da preduzmem?

9. Obrati se policiji ili nadležnoj službi

U slučaju da ne znaš kako da se izboriš sa zlostavljanjem koje doživljavaš, možeš uvek da se obratiš Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu pozivanjem besplatnog broja 19833 i projektu “Pametno i bezbedno” putem onlajn platforme pametnoibezbedno.gov.rs.