Šta je Clipsy bez hejta?
Rispekt za sve što jesi. Samo za hejt nema rispekta.
Clipsy vidi zlostavljanje na netu (cyberbullying) kao jedan od najvećih izazova s kojima se mladi danas suočavaju. Zato se zajedno borimo protiv zlostavljanja i kreiramo sigurniji internet za sve. Uz Clipsy ćeš biti deo zajednice koja promoviše poštovanje, toleranciju i podršku.
Uz Clipsy bez hejta saznaj šta je zlostavljanje na netu i kako da ga rešiš.
Šta je zlostavljanje ili maltretiranje na netu (cyberbullying)?
Sajber maltretiranje je oblik maltretiranja koji se dešava korišćenjem digitalnih tehnologija, kao što su društveni mediji, tekstualne poruke ili email. Uključuje upotrebu elektronske komunikacije za stalno zastrašivanje, uznemiravanje ili pretnju nekome, često sa namerom da se nanese emocionalna ili psihička povreda.
Koji su najčešći oblici zlostavljanja na netu?
Najčešći oblici maltretiranja putem interneta su:
- Uznemiravanje (harassment) – uzastopno slanje poruka ili objavljivanje komentara sa namerom da izazovu uznemirenost, strah ili poniženje kod osobe koju ciljaju (meti ili žrtvi). Na primer, slanje pretećih ili seksualno eksplicitnih poruka ili objavljivanje ponižavajućih komentara na društvenim mrežama.
- Trolovanje (trolling) – amerno postavljanje provokativnih ili uvredljivih poruka na mreži sa namerom da izazove probleme ili negativne reakcije. Na primer, davanje zapaljivih komentara na forumu za diskusiju ili postu na društvenim mrežama.
- Flejmovanje ili flejming (flaming) – upuštanje u onlajn rasprave ili sukobljavanje sa drugima, često koristeći uvredljiv jezik. Na primer, ostavljanje ljutitih komentara na nečiju objavu na društvenim mrežama ili temu na forumu.
Autovanje (outing) – deljenje nečijih ličnih podataka, otkrivanje tajni ili sramotnih fotografija na mreži bez njihovog pristanka. Na primer, deljenje nečijih privatnih fotografija ili informacija na društvenim medijima ili u chat grupama.- Lažno predstavljanje (impersonation) – kreiranje lažnog naloga ili pretvaranje da ste neko drugi na mreži da biste obmanuli, ponizili ili povredili metu. Na primer, kreiranje fejk naloga na društvenim mrežama da biste se pod lažnim identitetom postavljali negativne komentare ili poruke.
- Sajber uhođenje (cyberstalking) – više puta slanje neželjenih ili pretećih poruka, praćenje nečijih onlajn aktivnosti ili korišćenje drugih onlajn sredstava za uznemiravanje, zastrašivanje ili plašenje mete. Na primer, slanje pretećih poruka, imejlova ili neprekidno provera nečijih profila na društvenim mrežama.
- Ocrnjivanje (denigration) – širenje lažnih glasina, negativnih komentara ili pogrdnih izjava o nekome na mreži sa namerom da se naruši njihov ugled ili društveni status. Na primer, kreiranje bloga ili naloga na društvenim mrežama za širenje laži i negativnih komentara o nekome.
- Isključivanje (exclusion) – namerno izostavljanje nekoga iz onlajn razgovora, grupa ili aktivnosti kako bi se osećao izolovano ili nepoželjno. Na primer, isključivanje nekoga iz chat grupe ili onlajn igre.
- Sajber maltretiranje putem mimova – stvaranje ili deljenje mimova koji ismevaju, ponižavaju ili izvrgavaju ruglu nekoga na mreži. Na primer, kreiranje ili deljenje memova koji ismevaju nečiji izgled ili postupke.
- Doksing (doxing ili doxxing) – otkrivanje nečijih ličnih podataka na mreži bez njihovog pristanka, često sa namerom da im se nanese šteta. Na primer, objavljivanje nečije kućne adrese ili broja telefona na mreži u cilju podsticanja uznemiravanja ili nasilja.
Šta su najčešće posledice zlostavljanja na netu?
Uobičajeni efekti sajber maltretiranja su:
- Depresija – zlostavljanje na netu može izazvati osećaj tuge, beznađa i očaja kod žrtve, što dovodi do depresije.
- Anksioznost – strah i stres od maltretiranja putem interneta mogu izazvati anksioznost, koja se manifestuje kao napadi panike, društveno povlačenje ili izbegavanje situacija koje izazivaju anksioznost.
- Pad samopouzdanja i samopoštovanja – sajber maltretiranje može kod žrtve potkopati samopouzdanje, osećaj sopstvene vrednosti i identiteta, što dovodi do niskog samopoštovanja.
- Problemi u školi – onlajn zlostavljanje može dovesti do problema u školi, kao što su izostanak sa nastave, loši akademski rezultati i izbegavanje škole.
- Zloupotreba supstanci – žrtve maltretiranja putem neta mogu se okrenuti rizičnim ponašanjima i upotrebi droge ili alkohola kao načinu da se izbore sa stresom i emocionalnim bolom koji proživljavaju.
- Samopovređivanje – neke žrtve maltretiranja putem neta mogu da se samopovređuju, često sečenjem ili nanošenjem opekotina, u cilju borbe sa emocionalnim bolom i stresom.
- Poremećaji u ishrani – sajber maltretiranje može izazvati kod žrtve poremećaje u ishrani, kao što su anoreksija ili bulimija.
- Problemi sa spavanjem – sajber zlostavljanje može dovesti do nesanice, isprekidanog sna, noćnih mora ili drugih poremećaja spavanja zbog stresa i anksioznosti uzrokovanih maltretiranjem.
- Fizički zdravstveni problemi – žrtve maltretiranja putem interneta mogu doživeti fizičke simptome kao što su glavobolja, bolovi u stomaku ili umor zbog stresa i emocionalnog bola.
- Suicidalne misli – u ekstremnim slučajevima, maltretiranje putem neta može dovesti do samoubilačkih misli ili ponašanja kod žrtve, posebno ako se oseća izolovano, bespomoćno i bez podrške.
