Šta treba da uradiš ako si svedok digitalnog nasilja?

1. Pruži ruku žrtvi

Kada se neko fizički povredi, prirodno je da priskočiš u pomoć, pitaš osobu da li je dobro i da li joj je potrebna neka pomoć. Isto važi i kada neko očigledno trpi maltretiranje na netu.

Sajber zlostavljanje ima ozbiljne posledice po mentalno zdravlje: raste nivo stresa i povećava se anksioznost, javlja se depresija, razvija se nasilno ponašanje i nisko samopouzdanje.
Negativan uticaj zlostavljanja na emocionalno zdravlje je produžen i dugoročan, čak i kada zlostavljanje prestane.

Razmisli o tome kako najbolje da pokažeš da si tu za drugoga:

• Analiziraj situaciju i probaj da razumeš šta se desilo,
• Osvesti šta ti osećaš kada čitaš ružnu komunikaciju, vređanje i maltretiranje,
• Ponudi pomoć direktno i obrti se osobi koja to trpi slanjem direktne poruke.

2. Javno osudi zlostavljanje

Osim direktne, jedan-na-jedan, komunikacije sa osobom koju neko provocira, proziva ili omalovažava, bitno je da svoj glas protiv takvog ponašanja izneseš i javno.

Nadoveži se u threadu na javnu komunikaciju i reci da ne trpiš takvo nasilničko ponašanje.
Kada otvoreno govoriš o stvarima koje nisu ok, zalažeš se za fer i prijateljsko ophođenje na netu, čija svrha jeste povezivanje, komunikacija, učenje i zabava. Tako zajedno sa drugim korisnicima gradiš vrednosti na kojima leži suština upotrebe interneta - sigurnost i pripadanje.

Glasno i nedvosmisleno pokaži šta podržavaš u komunikaciji, a šta ne, i podseti sebe i druge da:

• svi imamo jednaka prava,
• treba da se poštujemo,
• moramo da razvijamo empatiju i razumevanje,
• negujemo pozitivan i konstruktivan pristup,
• argumentovano zastupamo stavove i
• učestvujemo u zdravoj diskusiji.

3. Pozovi i druge da reaguju

Danas smo svi mediji. Ako snimamo reels ili tiktokove, radimo storytimes ili pišemo blogove, delimo informacije i utičemo na druge - našu publiku.

Zato iskoristi svoju platformu i svoj uticaj i skreni i drugima pažnju na slučaj zlostavljanja koji primetiš. Pozovi svoje drugare da odreaguju, bace dislajk na nekul ponašanje i kažu koju lepu reč nekome ko takvo maltretitranje, ni kriv ni dužan, trpi.

Upamti da cilj nije da od zlostavljača sada napraviš novu žrtvu, jer se tako nasilje lančano nastavlja. Cilj je da se osudi samo određeno loše ponašanje, a da se osobi koja nekoga zlostavlja ukaže na štetnost i posledice njenih postupaka.

Uvek se seti ovoga:

• iz svake neprijatne situacije na netu može nešto da se nauči, ako postoji volja za to,
• deljenjem iskustava i rešavanjem konkretnih problema gradi se osećaj zajedništva,
• kada se kompleksnim problemima bavi širi krug ljudi, pronađu se bolja rešenja i utvrde se pravila ponašanja za ubuduće.

4. Ne daj zlostavljaču na značaju

Sajber-zlostavljač (cyberbully) pronalazi najveće zadovoljstvo u tuđoj patnji i s namerom, kontinuirano, pokušava kod žrtve da probudi osećaj nesigurnosti i da je ponizi, u prisustvu onlajn publike.

Budući da zlostavljač voli da muči druge i da ga to ispunjava, najveća mu je kazna ako se ne obraća previše pažnje na njega/nju. Zato ne daj na značaju takvoj osobi, već se fokusiraj na dva prethodna koraka: podršku žrtvi i osudu zlostavljanja kao čina.

Imaj na umu da zlostavljači rade to što rade iz nekoliko razloga:

• Iz osvete -> dešava se da neko ko je i sam doživeo sajber zlostavljanje želi da uzvrati istom merom za bol koja joj je naneta. Na taj način osoba želi da i drugi osete ono što je ona osećala, doživljavajući tako i neku vrstu olakšanja. Osveta može da bude usmerena na osobu koja je bila inicijalni zlostavljač, ali može da se prelije i na potpuno druge ljude, koje nekadašnja žrtva, a sada zlostavljač, doživljava kao slabije od sebe.
• Zato što krive žrtvu -> Sajber zlostavljanje je često u vezi sa percipiranim socijalnim statusom, naročito na relaciji zlostavljač-žrtva. Zlostavljač svojim postupcima želi da gurne žrtvu na hijerarhijskoj socijalnoj lestvici za stepenik ili dva nadole. Često usled osećaja ljubomore ili zavisti. Zato zlostavljači uvek nalaze opravdanje za svoje postupke i smatraju da je “žrtva to zaslužila”, pa ne osečaju krivicu ili kajanje.
• Iz dosade -> Ponekad zlostavljanje može da se rodi iz osećaja dosade i nedostatka uzbuđenja i “drame” u životu zlostavljača. Uz to, zlostavljači su osobe kojima neretko nedostaje pažnje ili nadzora od strane roditelja ili porodice, pa je ovo jedini način kako brzo i lako privlače pažnju okoline na sebe.
• Usled vršnjačkog pritiska -> Nekada je potreba da se uklopiš u kul ekipu jača od recionalne procene da je neki postupak loš ili se može okarakterisati kao zlostavljanje na netu. Takve osobe ponekad u želji da se dokažu ili budu prihvaćeni od strane klike “opasnih klinaca” pribegavaju zlostavljanju mlađih ili slabijih od sebe. Tako se postiže i dodatni osećaj pripadanja i sigurnosti u grupi.
• Jer veruju da svi to rade -> Verovatnoća da neko sajber-zlostavlja druge je češća ukoliko se radi o osobi koja je uverenja da je to uobičajena stvar u onlajn komunikaciji i koja nije svesna težine problema.
• Iz želje za moći -> U želji da se bolje pozicioniraju u grupi vršnjaka, pojedinci će pribeći onlajn zlostavljanju onih koje smatraju manje privlačnim, uspešnim ili popularnim. Ultimativni cilj je da povećaju svoju moć kroz umanjenje moći svoje žrtve.
• Iz uverenja da neće biti uhvaćeni -> Zlostavljanje na internetu ide ruku pod ruku sa anonimnošću zlostavljača. Obično se osobe koje zlostavljaju kriju iza lažnih profila, generičkih juzera i stok profilnih fotografija. Anonimnost im daje privid da neće morati da preuzmu odgovornost za loše postupke. Dodatno ih može osnažiti ako žrtva i okolina ne reaguju i ne osuđuju ovakvo nasilničko ponašanje.
• Jer ne osećaju kajanje -> Sajber-zlostavljači najčešće ne osećaju kajanje zbog svojih postupaka ili krivicu. Ne shvataju ozbiljnost svojih postupaka, jer nemaju povezanost sa žrtvom kao ljudskim bićem, i čak često tvrde da ih takvo ponašanje drugima predstavlja kao zabavne, popularne ili moćne.

5. Ne prosleđuj poruke nasilnika drugima

Ako vidiš na netu neku ružnu prepiske ili neprimerene komentare, nemoj da ih prosleđuješ i dalje deliš. Ukoliko to učiniš, rizikuješ da se uključiš u lanac sajber zlostavljanja, čime se šteta samo povećava, a žrtva dodatno izlaže neprijatnim iskustvima.

Cilj reagovanja na nečije postupke koji se karakterišu kao zlostavljanje na internetu je da takvo ponašanje odmah prestane i da se u budućnosti ne ponovi. Pri tome na prvom mestu moraju da budu interesi žrtve i zaštita njenog ili njegovog identiteta kroz saosećanje i empatiju. Zamisli sebe u situaciji da tvoje blamirajuće slike ili snimci kruže netom bez tvog znanja ili mogućnosti da to zaustaviš. Nike prijatno, zar ne?

Ako ne možeš da proceniš je li neka neprijatna interakcija zlostavljanje na internetu ili ne, možda možeš da o tome da razgovaraš ili da u poverenju pokažeš nekome o čemu se radi:

• opiši situaciju, učesnike u komunikaciji i osećaj koji ti to izaziva,
• proceni ugroženost osobe kojoj se to dešava,
• odluči da li i kako da se uključiš pružajući podršku,
• proveri u razgovoru da li bi bilo dobro i potrebno da se za pomoć obratiš nekoj odrasloj osobi.

6. Na nasilje ne reaguj nasiljem

Nasilnici na internetu se osećaju moćno kada nekoga ismevaju ili vređaju. Međutim, zapamti da moć dolazi iznutra i treba da se zasniva na osećaju samovrednovanja, vere u sebe i svoje mogućnosti, svesti o sopstvenoj ulozi kao produktivnog člana koji doprinosi razvoju zajednice i opšte vrednosti za društvo.

Kada na nasilje odgovoriš nasiljem - ne rešavaš problem, već ga samo produbljuješ. Internet treba da bude zabavno mesto, gde možaš svašta da naučiš i možeš da se povežeš sa nekim super ljudima. Stvaranje opšte atmosfere verbalnog nasilja i netrpeljivosti, produženih obračuna, gde je sve dozvoljeno i sve se toleriše ne doprinosi takvom onlajn okruženju.

Ako ipak osetiš potrebu da ispoljiš ljutnju ili oslobodiš se frustracije, probaj to zdrav način:

• pocepaj papir ili slomi neki drveni štap ili granu (ali u samoći i bezbedno),
• izbaci negativnu energiju kroz pesmu ili ples,
• potroši bes u teretani ili na sportskom terenu,
• izjadaj se u svoj dnevnik ili nacrtaj prvo što ti padne na pamet.

*Da li znaš?

Popularna tinejdž TV serija “Euforija” na vrlo sirov način dotiče se pitanja sajber zlostavljanja. Serija prati svakodnevicu srednjoškolaca koji se ne odvajaju od smartfona, izloženi su sajber nasilju ili su i sami zlostavljači, komuniciraju međusobno deleći selfije i vode život praktično onlajn. Posebno su potresna iskustva ženskih junakinja serije, koja problematizuju ozbiljne teme kao catfishing, dečju i osvetničku pornografiju. Džuls tako doživljava da joj nepoznati muškarci šalju neprimerene fotografije (unsolicited pics), dok se Kesi bori sa narušenom reputacijom i govorkanjima na netu i u školi.

7. Prijavi govor mržnje platformi ili administratoru

Ako praviš sadržaj za mreže ili samo blejiš na lajni, vrlo verovatno već sasvim dobro znaš da prepoznaši da neki video ili neki post prosto nije ok.

Ipak, ukoliko nekada ne možeš sa sigurnošću da zaključiš, najbolje je da pogledaš Community Guidelines same platforme. TikTok, recimo, jasno označava kao nepoželjan sadržaj sledeće:

• Generalno sadržaj koji predstavlja rizik za bezbednost maloletnika
• Očigledno opasna ponašanjai i izazovi
• Sadržaj koji prikazuje ili promoviše samoubistvo, samopovređivanje i poremećaje ishrane
• Prikazivanje golotinja odraslih i seksualne aktivnosti
• Sprovođenje maltretiranje i uznemiravanje
• Sadržaj koji podstiče mrzilačko ponašanje
• Podsticaj nasilnog ekstremizma
• Sadržaj koji ne odražava integritet i autentičnost
• Ilegalne aktivnosti i promet regulisane roba
• Nasilan i grafički sadržaj
• Kršenje autorskih prava i žiga
• Sadržaj koji ugrožava bezbednost platforme
• Sadržaj koji ne ispunjava uslove za For You Page

Sadržaj koji je nasilan, uznemirujući, vređa dostojanstvo ili narušava reputaciju neke osobe možeš lako u par klikova da prijaviš platformi ili administratoru. Sadržaj koji krši standarde platfomre biće uklonjen.

8. Dokumentuj sajber maltretiranje

Koliko je važno da se ne uključuješ u širenje negativnog sadržaja o nekome, toliko može biti važno da baš u pravom trenutku napraviš print screen neke nasilne komunikacije ili sačuvaš snimak nekog čina zlostavljanja na mrežama.

To ne znači da treba ciljano da tragaš za takvim sadržajem, već samo da u svakom trenutku imaš na umu da primer očiglednog zlostavljanja na netu treba dokumentovati i sačuvati sa strane, za slučaj da zatreba kao potvrda takve situacije u postupku utvrđivanja činjenica. Tako razvijaš svest o tome da svako, pa i ti, imaš u rukama moć da se aktivno boriš protiv onlajn nasilja, jer znaš da prepoznaš zlostavljanje, da sačuvaš o tome dokaz i da mu staneš na put.

Probaj da sačuvaš dokaze u svakoj situaciji kada posumnjaš da nekome može biti ugroženo zdravlje ili bezbednost. Ako dokumentuješ slučaj zlostavljanja, vodi računa o sledećim stvarima:

• da se na print screenu vidi ime ili username zlostavljača,
• da je vidljiva slika ili ikonica profila zlostavljača,
• da je jasno vidljiv i čitljiv i sam sadržaj koji predstavlja zlostavljanje,
• da je vidljivo na kojoj platformi se zlostavljanje dešava (TikTok, Viber, Discord),
• ukoliko je zlostavljanje potrajalo duže, čak danima, da se napravi serija print screenova sa redosledom koji to pokazuju,
• da se naprave print screenove koji otkrivaju da je zlostavljač uklanjao sadržaj koji je prethodno postavljao - sakrivao dokaze (“pre” i “posle” prikaz),
• posebno je važno da se obezbede dokazi da je žrtva tražila od zlostavljača da prestane.

9. Potraži pomoć od odraslih

Kada nemaš rešenje za neku situaciju na mrežama koja je ozbiljno izmakla kontroli, bilo bi dobro da se za pomoć obratiš roditeljima ili nekom drugome iz porodice ili škole. Zapamti da je svaki oblik zlostavljanja na netu ozbiljna situacija.

Uključivanje nekoga odraslog u rešavanje problema može mnogo da olakša:

• podelićeš problem i brže trajno rešiti situaciju,
• oslonićeš se na nekoga sa više iskustva i mogućnosti za adekvatnu reakciju,
• Pomoći ćeš i odraslima u svom okruženju da bolje razumeju tvoje i probleme tvojih vršnjaka.

Takva međusobna podrška koja se razvija između tebe kao mlađe osoba i nekog starijig od poverenja iz tvoje porodice ili okruženja ko ti pritekne u pomoć u konkretnoj situaciji jača poverenje koje vas povezuje i gradi dodatan osećaj zajedništva i pripadanja kao osnove sigurnosti.

10. Pozovi besplatan broj 19833

Šta god da te muči u vezi sa zlostavljanjem na internetu, bilo da se dešava tebi ili nekome drugom, uvek možeš da se obratiš Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu.

Kada ti treba brz savet ili hitna pomoć, pozovi besplatan broj 19833 ili pošalji mail na bit@mit.gov.rs.

*Da li znaš?

I najveše zvezde nekada trpe hejt na netu. Teodora Džehverović se odmah posle svog albuma-prvenca “Borbena” suočila sa drugom stranom slave i popularnosti - negativnim komentarima i prozivkama na račun fizičkog izgleda. Iako priznaje da joj je na momente zbog toga teško, Teodora otvoreno priča o vlastitim nesigurnostima, kao što je borba sa bubuljicama, i kaže da je ipak najvažnija vera u sebe.